Savremene računarske mreže 
Vrsta: Maturski | Broj strana: 23 | Nivo: Srednja elektrotehnička škola

Увод
Није довољно имати рачунар – рачунар треба да буде повезан, јер не радимо сами и не забавља мо се сами. Зашто би се коришћење рачунара разли ковало од свакодневног живота? Повезујемо се да бисмо заједно радили, размењивали информаци је, куповали, играли се, причали, забављали се...
Рачунарска мрежа је систем који омогућује да два или више рачунара међусобно размењују информације. Ако се преносни рачунар повеже на кућни рачунар и преко те везе се пренесе текст ко ји је куцан док сте били на путу, аудио снимак ра зговора са састанка и слично, то је већ мрежа. Мрежу чини и неколико каблова којима је повеза но пет рачунара у малој трговинској фирми са ци љем да користе један штампач или да излазе на Ин тернет. Мрежа је и систем каблова, уређаја и со фтвера којим је повезано стотине рачунара велике корпорације, па је чак и Интернет рачунарска мре жа. Дакле, систем који омогућује размену инфор мација између рачунара је рачунарска мрежа.
Циљ повезивања, примера ради, може бити штам пање фактуре са рачунара на штампачу повеза ном на колегин PC. Циљ је размењивати информације (вести, каталоге, доку менте, слике...) и користити туђе ресурсе (штампаче, дискове, скенере, камере...). На два питања смо, дакле, брзо одговорили; остатак овог текста бавиће се одговором на треће, много сложеније: како се повезати?
Основни појмови
Први, можда и највећи корак у рачунарским мре жама јесте повезивање два рачунара – суштина ра-чунарске комуникације своди се на размену ин формација између две тачке. Упрошћено речено, када се два рачунара успешно повежу, повезива ње осталих рачунара у мрежу је ствар понављања усвојеног поступка.
Да би два рачунара размењивала информације потребно је да говоре истим језиком. У термино логији рачунарских мрежа, тај језик се назива про токол. Протоколи функционишу тако што оба рачунара имају врло прецизна упутства – које поруке се шаљу, у којој форми, којим редоследом и слично. Правила се стриктно поштују да би комуникација била успешна. Као што људи говоре различитим језици ма, тако и рачунари имају различите протоколе. Мо жда сте већ чули за Ethernet, Token Ring, TCP/IP, IPX/SPX, NetBEUI и друге протоколе.
Говор истим језиком није довољан – мора се дефинисати и уз помоћ чега ће разговарати. Да ли ћемо рачунаре повезати бакарном жицом, оптичким каблом или ћемо користити телефонску везу? Можда је најбоље да комуницирају бежично – ра дио везом? Или можда инфрацрвеном? Рецимо да смо се определили за оптички кабл.Информације са једног треба да стигну на други рачунар мо рају некако да „изађу“ из рачунара да би преко жице дошле до другог рачунара и „ушле“ унутра. Ди гиталне информације које се налазе у рачунару (нуле и јединице) морају се превести у одговарајући сигнал (у нашем случају светлосни, јер користимо оптички кабл). Други рачунар препознаје светло сне сигнале првог рачунара и на основу њих ре конструише послату информацију. Да би то било могуће, оба рачунара морају на исти начин да прево де информације у сигнале и обратно. То је сада но ви језик за разговор рачунара преко сигнала тј. протокол нижег нивоа. Сада већ имамо сва три еле мента за успешну комуникацију два рачунара: медијум (ваздух, бакарна жица, оптичко влакно итд.), протокол нижег нивоа (Ethernet, Token Ring...) и протокол вишег нивоа – мрежни протокол (IPX/SPX, TCP/IP, NetBEUI...).

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]